Ponedjeljak, 11. Decembar 2017.    stipendije.ba/mobile facebook  gplus  twitter  rss   

Objavljeno: Utorak, 05.12.2017.

Izvor: Stipendije.ba

Podjeli ili Preuzmi:            

Boris Trapara: Studij u Parizu na mene je uticao izuzetno pozitivno i motivirajuće

 
Piše: Boris Trapara, PhD cand.

Ako ste oduvijek željeli studirati u Francuskoj i provesti jedan dio života u ovoj predivnoj zemlji upoznavajući njenu kulturu, jezik i običaje, onda je ovo tekst za vas. Ako vas zanima francuski sistem visokog obrazovanja, ako želite znati više o načinu upisa i studiranju doktorskog studija na nekom od univerziteta u Francuskoj onda ste na dobrom mjestu. I konačno, ako se želite informisati o mogućnostima koje pruža stipendija francuske vlade i načinu na koji se ta stipendija može dobiti u tekstu koji slijedi naći ćete odgovor na ovo i mnoga druga pitanja.

U Bosni i Hercegovini sam prošao kroz domaći sistem obrazovanja od osnovne škole, preko gimnazije, osnovnih studija i master studija na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, pa sve do prvog zaposlenja. Svaka od prethodnih stepenica u obrazovanju pružila mi je odličan osnov za ono što je slijedilo i više puta sam se uvjerio da je domaći sistem obrazovanja jako dobar i da pruža sasvim ravnopravne mogućnosti nastavka studiranja, ili zaposlenja u bilo kojoj drugoj zemlji. Volim putovati i upoznavati nove zemlje, gradove i arhitekture i to je bio jedan od osnovnih razloga zašto sam uvijek želio jedan dio svog obrazovanja provesti van Bosne i Hercegovine. Već na master studiju sam znao da želim nastaviti svoje obrazovanje u polju zaštite kulturno-istorijskog naslijeđa i već tada sam počeo pratiti konkurse za stipendije za studij u zemljama Evropske Unije. Učešće na konkursima za stipendije nije uvijek bilo uspješno, ali sam iz svakog prethodnog iskustva učio na vlastitim greškama kod prijavljivanja i spremanja tražene dokumentacije i na taj način popravljao svoju prijavu što je na kraju urodilo plodom.

Kada su Francuska ambasada u BiH i Campus France BiH u novembru 2015. godine objavili konkurs za stipendije francuske vlade za master i doktorski studij, ja sam već imao spremnu dokumentaciju koja je tražena konkursom i odlučio sam da se prijavim. Francuska nikad nije bila u vrhu mojih prioriteta za studiranje, s obzirom da je moj interes usko vezan za bosanskohercegovačko kulturno-istorijsko naslijeđe i austrougarski period u arhitekturi, ali nakon godinu i po provedenih na relaciji Sarajevo-Pariz mogu potvrditi da je Francuska bila pravi izbor za mene. Više puta sam ponovio kako je predivno biti student u Parizu, i pogotovo stipendista francuske vlade. O konkursu za stipendije francuske vlade se možete više informisati na stranici Campus France BiH (LINK: https://ba.ambafrance.org/Campus-France-za-Vas#Koja-je-uloga-Campus-Francea-u-Bosni-i-Hercegovini). Stipendije za doktorski studij nije teško dobiti, ali je malo teže upisati se na francuski univerzitet kako bi se ta stipendija aktivirala. Čitav ovaj proces ne bi bio moguć bez nesebične podrške voditeljice kancelarije Campus France BiH, gospođe Željke Divković kojoj sam jako zahvalan i sa kojom ćete i vi, budući stipendisti, sarađivati na svim pitanjima vezanim za stipendiju francuske vlade.

Nakon što sam dobio stipendiju za doktorski studij, moj zadatak je bio da pronađem mentora u Francuskoj koji bi želio da radi sa mnom na predloženoj temi. Ovaj proces je trajao gotovo tri mjeseca, gdje sam skoro svakodnevno kontaktirao profesore iz Francuske preko e-maila i slao im svoj prijedlog istraživanja sa ostalim dokumentima koje su tražili. To na početku nije išlo lako; tek kasnije sam shvatio da Francuzi šalju previše e-mailova u toku dana i da ako želite da dobijete odgovor morate biti zaista uporni. Ako se javljate na engleksom jeziku, kao što sam to ja radio, onda su vaše šanse još manje. Pojedine odgovore sam čekao i po par sedmica. Pa ipak, na kraju sam uspio naći mentora, za kojeg se kasnije ispostavilo da je profesor na INALCO institutu, Univerziteta Sorbonne Paris Cité. Od tog trenutka sve je išlo mnogo lakše. Moj profesor je kontaktirao studentsku službu, a onda oni mene i ja sam krenuo u proceduru upisa koju sam završio preko e-maila. Moje znanje francuskog jezika je jako slabo i važno je da napomenem da se čitava ova komunikacija odvijala na engleskom jeziku.

Boris Tratara - Petit Palais sa nepreglednim mozaicima

Doktorski studij u Francuskoj se razlikuje u odnosu na doktorski studij u Bosni i Hercegovini u tome što u Francuskoj odmah krećete sa pisanjem vašeg rada, dok u Bosni i Hercegovini na prvoj godini doktorskog studija imate ispite koje morate položiti da bi mogli početi pisati vaš doktorat. Takođe, na kraju svake od tri godine doktorata student ispred komisije brani dio doktorata koji je te godine završio, a na osnovu zaključka komisije nastavlja u narednu godinu, ili „obnavlja“ godinu. Velika odgovornost je na samom studentu, a kako će doktorat biti formulisan i kakva metodologija biti korištena zavisi dosta od rada i komunikacije studenta i njegovog mentora. Tu student ima dosta slobode. U toku akademske godine student na doktoratu je dužan da učestvuje na seminarima i objavljuje naučne radove, ali i da prisustvuje predavanjima koja su vezana za njegovu temu. Moj utisak je da je autonomija fakulteta u francuskoj mnogo manja u odnosu na univerzitet, u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, i da prednost u svakom pogledu ima univerzitet čiji su fakulteti i instituti članovi. Na ovaj način studenti jednog fakulteta često slušaju predavanja na različitim fakultetima svog univerziteta, a pošto je metro u Parizu odlično organizovan onda je ovo vrlo praktično i na kraju jako dobro za studente.

Predavanja na masteru i doktoratu u Francuskoj su dosta duža u odnosu na predavanja u Bosni i Hercegovini. Predavanja traju obično do tri sata i organizovana su tako da prvi dio predavanja govori profesor koji vodi predmet, drugi dio obično govori stručnjak iz prakse, a treći dio je diskusija koja često bude duža od samog predavanja. Pošto su grupe na predavanjima uglavnom manje (do 15-ak studenata) onda je moguće razviti bolju komunikaciju i bolju diskusiju i uključiti sve prisutne u predavanje. Studenti se ohrabljuju da postave pitanje i ovakav vid aktivnosti studenta se smatra jako pozitivnim. Profesori na francuskim univerzitetima uglavnom predaju jedan, dva ili rijetko tri predmeta, tako da se mogu posvetiti više svojim predmetima i na kraju postati stručnjaci u oblastima u kojima predaju, a francuski sistem obrazovanja stavlja akcenat upravo na tome: pokušava proizvesti stručnjaka za neku određenu oblast, što opet može da podnese francusko tržište rada, dok je u Bosni i Hercegovini veći akcenat na opštem obrazovanju i sistem visokog obrazovanja ne pruža veći broj izbornih predmeta. Studenti u Francuskoj, pored obaveznih predmeta imaju na raspolaganju bezbroj izbornih predmeta na drugim srodnim fakultetima i često biraju predmete na drugim fakultetima svog univerziteta.

Komunikacija studenta i studentske službe se odvija preko e-maila, gdje se studentska služba trudi da informiše studenta o svim važnim stvarima za njegov studij, o svim mogućnostima stipendiranja i studiranja, o pravima i obavezama studenta i sl. informacijama koje se razmjenjuju gotovo na dnevnom nivou. Nekada količina mailova koja stiže iz studentske službe se može činiti kao opterećenje, ali je zapravo tu da olakša studij u svakom smislu. Većinu administracije možete završiti preko e-maila. Studenti obično uče u bibliotekama koje su uvijek prepune i za koje je često potrebno rezervisati mjesto, dok su caféi oko fakulteta poluprazni, što nije baš tipično za Bosnu i Hercegovinu. Studenti u Francuskoj većinu dana provedu na fakultetu ili u biblioteci. Pauza za ručak je obično u obližnjem parku, a vikend je gotovo uvijek slobodan i gotovo uvijek se koristi za izlete u obližnje manje gradove, ili za druge vannastavne aktivnosti.

Pariz je turistički grad i jedan od najskupljih na svijetu, pa ipak sa studentskom stipendijom francuske vlade je moguće voditi normalan društveni i studentski život i učestvovati u brojnim kulturnim i zabavnim programima. Svi stipendisti francuske vlade koji su na doktoratu su smješteni u hotelu, svi imaju svoj mali apartman, zdravstveno osiguranje i pristojan mjesečni iznos stipendije za troškove ishrane i prevoza. U poređenju sa našom zemljom, ovo su odlični uslovi studiranja. Takođe, cijene školarine su dosta niže nego u Bosni i Hercegovini, tako da je cijena semestra na doktorskom studiju obično oko 300 eura za studente van Evropske Unije.

Najpoznatija pariška avenija - Jelisejska polja (Av. des Champs-Élysée)

Pariški univerziteti značajan akcenat stavljaju na vannastavne aktivnosti, tako da je moguće u okviru univerziteta na kojem studirate baviti se različitim aktivnostima; od različitih sportova, kurseva, plesa, glume, učenja stranih jezika i drugih aktivnosti. Pariz ima i neke od najboljih i najljepših biblioteka na svijetu koje su svima dostupne i koje vam pružaju odlične resurse za istraživački rad u bilo kom polju nauke. Studenti se obično hrane u studentskim menzama i restoranima Crous u kojima možete ručati za nešto manje od 4 eura. I studenti i profesori uglavnom nose hranu od kuće na fakultet i nose male termosice sa kafom ili čajem, jer su cijene u restoranima i caféima dosta visoke za studentski standard. U Parizu postoji više od 120 muzeja i galerija, bezbroj koncerata tokom godine, puno pozorišta i kino dvorana, sportskih i kulturnih centara i predivnih parkova u kojima studenti uživaju i provode svoje slobodno vrijeme. Meni, jedna od najdražih aktivnosti nakon fakulteta su pariške slastičarne kojima nema kraja i u kojima možete probati neke od najukusnijih poslastica.

Studij u Parizu, na jednom od najboljih svjetskih univerziteta je na mene uticao izuzetno pozitivno i motivirajuće. Počeo sam više da radim na sebi, počeo sam da trčim gotovo svako jutro, više uživam u svakom trenutku dana i shvatam da su mogućnosti za rad i lični razvoj neograničene. Stipendija koju imam mi omogućava da par mjeseci godišnje (u toku akademske godine) provedem u Parizu i radim sa mentorom na temi svog doktorata, da uživam u najboljim muzejima, bibliotekama, parkovima i svemu što Pariz nudi. U tom periodu dostupni su mi svi resursi i ravnopravno učestvujem u procesu obrazovanja kao i svi drugi studenti u Francuskoj. Zahvaljujući stipendiji francuske vlade vidio sam većinu zgrada o kojima sam učio na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu i čak putovao u druge gradove u Francuskoj. Iako postoji veliki broj stranih studenta u Parizu, nažalost nema puno studenata iz Bosne i Hercegovine. Nadam se da će se ovo u budućnosti promijeniti i da će sve više i više naših studenata studirati u Francuskoj kako bi dobili kvalitetno obrazovanje i iskusili prednosti života i studiranja u ovoj predivnoj zemlji. 

KONKURSI

Rok za prijavu: 21.12.2017. // Konkurs je otvoren još 10 dana.

Natječaj Grada Široki Brijeg za dodjelu stipendija studentima u ak. 2017/18. godini

Rok za prijavu: 30.12.2017. // Konkurs je otvoren još 19 dana.

Konkurs Opštine Nevesinje za dodjelu stipendija redovnim studentima u šk. 2017/18. godini

Rok za prijavu: 28.12.2017. // Konkurs je otvoren još 17 dana.

Konkurs Opštine Čelinac za dodjelu stipendija učenicima i studentima u 2018. godini